Tatjana Milutinović Vondraček (1968) diplomirala je i magistrirala na FLU u Beogradu, na odseku za vajarstvo. Jedan od ključnih predstavnika “Nove beogradske skulpture” devedesetih, umetnica se izložbom u Galeriji KCB 2008, i sada u Prodajnoj galeriji „Beograd“, posle više od jedne decenije vraća aktivnom učešću na domaćoj likovnoj sceni. „Sva tvoja lica“ je izložba zamišljena po originalnom sinopsisu umetnice u kome nas centralni narativ video rada uvodi u beskrajne dijaloge vode i ljudskog lica.

(…)

Video filmovi Tatjane Milutinović Vondraček zabeležili su najpre treperavu igru površine vode i gracioznu mimiku lica. Dve udaljene predstave, jedna, nestalnog sveta prirode – vode, druga, neponovoljivog civilizacijskog koda – ljudskog lica, jezik video umetnosti tretira iz iskustva jedinstvene skulptorske organizacije površine. Nekoliko paralelnih projekcija ovih zapisa na zidovima galerije kreiraće u nastavku novi plasticitet igre svetla i senke koji oživljava imaginarne dijaloge vode i ljudskog lica.

Kroz dalju aluziju na Kjubrikovu „Paklenu pomorandžu“ i scene u kojima se životne tečnosti stihijski rasipaju, spiraju i ogoljavaju lica žrtava, autorka elaborira dvoznačan jezik vode, materije iz koje sve nastaje ali koja jednovremeno stihijski razara sve pred sobom. Kao prilikom tanane egzekucije, sa druge strane, umetnica poštuje prirodu materijala i njena tehničko-tehnološka svojstva, igrajući se ovde metaforama vode kao tog biranog, dvoznačnog i opasnog materijala koji upisuje teme života i smrti. Vondračekova je njen pažljivi posmatrač i egzekutor, stvaralac koji se ne prepušta njenim ćudima, ali ignoriše ili ne odgovara na izazov njene rušilačke inercije. Sva tvoja lica otkrivaju dilemu i nemoć koji leže u osnovi svakog graditeljskog ili skulptorskog opusa (etičkog odnosa ?), kada, kao u alhemičarskim procesima, nastojimo da rudimentarne materije transponujemo u beskrajne i sublimne umetničke forme.

Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)