U najnovijem ciklusu slika velikih formata Ranka Marković (1977) prikazuje predstave neba i zemlje, motive često meditirane i eksploatisane u istoriji slikarstva, a sada iz perspektive operativnog pogleda putnika aviona – egzaltiranog turiste ili individue predano udubljene u kontemplaciju odabranog prizora. Naziv izložbe Do not walk outside this area ( Ne prelazi izvan naznačenog polja), zapravo je natpis iz repertoara uobičajene signalizacije putničkih aviona, koji aludira na vizuelnu i semantičku trangresiju pogleda izvan granica navika ili mogućeg. Tehnička instrukcija u ovom slučaju simbolički i duhovito nas uvodi u priču o ,,ograničenjima, aludirajući pre svega na ograničenja koji nam nameću konvencionalno predočeni prostor i vreme. ”

(…)

Isprovocirana ovim natpisom Ranka Marković stvara slike kojima navodi na razmišljanje o različitim ograničenjima koja su nametnuta ljudima, problematizujući čovekovu egzistenciju u vremenu drastičnog tehnološkog razvoja koji je uticao na promene percepcije i recepcije njegovog životnog okruženja. Avion je mesto u kojem se najočiglednije prožimaju prostor i vreme, dve komponente koje najviše ograničavaju čoveka. Odakle smo, gde živimo i koliko imamo godina možda su tri najvažnije činjenice o nekome. Ali savremena kultura i nauka novim dostignućima u koje spada i letenje avionom prevazilaze ova ograničenja. Teorija relativiteta, koja shvata naš univerzum kao vremensko-prostorni kontinuum, sugeriše da vreme nije nepromenljiva činjenica već da svako referentno telo ima poseban, subjektivan osećaj vremena i da smo zbog relativnosti vremena uvek suočeni sa odlukom koji sistem referencije da koristimo. Krajem prošlog veka na naš koncept vremena uticale su i savremene tehnologije (internet, mobilni telefoni itd) koje pružaju gotovo trenutno rasprostiranje slika i informacija širom zemaljske kugle što je u skladu sa teorijom simultaniteta. I pojam prostora doživeo je transformacije. Poslednjih decenija mapa sveta se menjala nekoliko puta. Velike migracije stanovništva zahvaljujući dostupnosti i skraćivanju vremena putovanja smanjuju geografske razlike, a protok informacija kroz kompjuter povezuje i najudaljenija mesta. Savremena naučna i tehnološka dostignuća transformisala su koncepte prostora i vremena načinivši od njih relativne kategorije koje na sasvim drugačiji način definišu identitet savremenog čoveka. Kompjuteri ruše granice svega poznatog čoveku – u virtuelnoj realnosti moguće je konstruisati potpuno nove, veštačke identitete, veštačka okruženja, veštačka prijateljstva, dok čovek polako gubi sposobnost da događaje smešta u bilo koji vremensko-prostorni, realni, istorijski kontekst.

Sunčica Lambić Fenjčev, istoričar umetnosti ( iz predgovora kataloga)