Izložba je posvećena slikarima koji su bili neposredni svedoci i učesnici u zbivanjima u toku balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Autor koncepcije, Zdravko Vučinić sačinio je odabir radova nekih od naših najznačajnijih umetnika koji su pratili i beležili ove događaje kao što su: Mihajlo Milovanović, Kosta Milićević, Stevan Milosavljević, Miloš Golubović i drugi. Prezentovani radovi imaju za temu povlačenje srpske vojske u Grčku, boravak na Krfu, borbe na Solunskom frontu, njegov proboj i konačan povratak u Srbiju. Postavka će biti upotpunjena publikacijama i autentičnim predmetima, koji bi uz izložena dela, na sveobuhvatan način pružili uvid u ovo sudbonosno vreme naše istorije.

(…)

Kao što se može pretpostaviti, uslovi za slikanje bili su krajnje neprikladni: od opasnih mesta na bojištu, koja su pohodili i na njima radili, što podrazumeva da nisu bili u mogućnosti da svoja „kazivanja“ ostvaruju u produženom vremenskom sledu, do pribora koji im je stajao na raspolaganju. Opskrba materijalom bila je oskudna, skoro zanemarljiva, mada su ga, po kazivanju Živorada Nastasijevića, jednim delom dobavljali iz Italije i Francuske. Koristilo se ono što se imalo, što se našlo pri ruci. Likovni stvaraoci su se dovijali na razne načine i snalazili se kako su znali i umeli. To su uglavnom bili raznoliki papiri, zaostali ,,skicen blokovi”, kartoni, nešto ređe je u upotrebi bio lesonit i po neko platno. Najviše radova je ostvareno u olovci, akvarelu, pastelu, tušu, a nešto manje u temperi i ulju. Dela su mahom nastajala na terenu kratkim postupkom. Jedan deo je ostajao kakav jeste, dok je manji broj naknadno završavan ili pretvaran u konačnu formu, najčešće slikarsku čime je dobijan „trajan“ i nepromenjiv vizuelni podatak.
Izložba „Ratni slikari“ u ovom obimu, svojevrsno je svedočanstvo o bezumlju mržnje, koje se kao zla kob nadnela nad srpskim narodom. Ne smemo zaboraviti da se na ovoj smotri susrećemo sa delima koja su u mnogim zbegovima, jurišima i stradanjima, bezbroj puta osvećena. Izložena dela, poput svetih ikona, prenose nam poruku, koju su ostavili oni koji su ih stvarali. Njihova značenja se ne okončavaju samo u priči, koju iznose i koja ima svoj značaj, već traju do dana današnjeg smeštajući ih u širi društveni okvir, čiji je kontekst tajnovit, zapreten u svesti mnogih generacija. Radovi obiluju slojevitim porukama, budući da naviru iz časova velikih životnih iskušenja.

Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)