Predrag Kočović (1963) se u ovom projektu bavi pitanjem statusa umetnika i uloge umetničke kreacije u sve kompleksnijoj ekonomskoj i institucionalnoj mreži art sistema. Izložba obuhvata simulaciju video igre fudbalskog finala Lige šampiona sa scenarijom multiplikacije autorovog lika i njegovih alter-ega na mestu igrača, kao i niz od tridesetak digitalnih printova sa predstavom svakog pojedinačnog fudbalera u akciji.

(…)

U svom najnovijem radu, složenoj računarskoj simulaciji nazvanoj „Uspeo sam u životu”, Predrag Kočović, zarad šireg zahvata u strukturu funkcionisanja današnjeg društva i kreativnog preispitivanja određenih arhetipova koji postoje još od davnih dana kraja Rimske imperije, svesno odabira segment najviše moguće društvene verifikacije – fudbal.
U Kočovićevoj modifikaciji fiktivna fudbalska utakmica inkorporira sve arhetipske elemente bajke. Materijalizovan kao „prenos” odlučujuće finalne utakmice i dodatno podržan „foto-reportažom” koja prati nastanak i strelovito probijanje novonastalog kluba kroz sve niže lige, do one najatraktivnije, Lige šampiona, rad Predraga Kočovića „kolonizuje” ne sâm prenos velikog finala nego računarsku izvedenicu, kompjutersku igru. Taj simulakrum nogometne utakmice ima svoje zaljubljenike, igrače, čak, reklo bi se, svoju globalnu komunu posvećenika. Skoro da bi se moglo reći da je to alternativna, ekranska liga.
Svi tehnološki proizvodi teže savršenstvu – ni kompjuterska simulacija fudbala nije izuzetak: u virtuelnom svetu moguće je izvesti sve majstorije prave fudbalske igre. Naravno, ukoliko ste vešti u upravljanju džojstikom. Posmatranje Kočovićevog video-rada stoga donosi pravo uživanje poznavaocima ovog sporta. Ali i za one koji sebe ne ubrajaju u fanatike, pa čak ni u poznavaoce loptanja, preostaje dovoljno elemenata za umetničko uživanje.

Mileta Prodanović (iz predgovora kataloga)