Danijela Mršulja (1979) diplomirala je i magistrirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na vajarskom odseku, u klasi Mrđana Bajića. Ova predstavnica najmlađe generacije vajara, svoj opus zasniva na odabiru jedinstvenih porodica skulptorskih objekata. Zamišljene kao posude, sadržaoci, rezervoari ili emiteri energije, ove skulpture preispituju ideju receptakla u njenim bogatim antropološkim, religijskim i filozofskim konotacijama.

(…)

Opis tela kao kuće, nosioca, sadržaoca, receptakla ili posude, konzistentan je sa prostornom evokacijom žene i ženskog tela u svim tradicionalnim i posebno tradicionalnim mediteranskim kulturama. Danijela Mršulja svoj opus zasniva na odabiru jedinstvenih porodica skulptorskih objekata koje, svaka na svoj način, preispituju mogući status i nasleđeno sećanje o ženskom telu u ovom osnovnom značenju i funkciji ‘receptakla’.

Minimalistički skulptorski objekti nastaju najpre iz repertoara i sinteze prepoznatljivih oblika i funkcija – gestova sastavljenih i otvorenih dlanova, ponovljenih konfiguracija posuda, basena, fontana i česama, fragmenata kanala i odvoda. Sam skulptorski postupak, kojim se brižljivo klesani ili modelovani materijali u gipsu, beloj glini ili mermeru postepeno dovode do praga neke jedinstvene gustine i teksture, definisane su samo specifičnom težinom bele boje i integrisane u različite skupine objekata. Sve zajedno, predstavljene u formi zidnih i podnih instalacija, one kreiraju priču o paralelnoj morfogenezi sveta receptakla i otkriću njihovog imaginarnog arheološkog nalazišta sa posebnim značenjima za samog autora.

Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti ( iz predgovora kataloga)