U četvrtak 11. februara u 19 časova otvara se izložba
Tihi stanovnik sa Kosančićevog venca br. 19
Slobodan Gavrilović (1914-1993)
11 – 29. februar 2016.
Autorska izložba Petra Petrovića, višeg kustosa Narodnog muzeja u Beogradu, koncipirana je kao retrospektiva u formi predstavljanja i podsećanja na zaboravljen i nedovoljno proučen opus beogradskog slikara Slobodana Gavrilovića (1914-1993). U svom višedecenijskom slikarskom radu autor je istraživao mogućnosti svih značajnijh pojava i tokova umetnosti 19. i 20. veka, tako da se kroz njegove radove danas može pratiti geneza jednog specifičnog eklekticizma nastalog iz proučavanja najrazličitijih poetika i umetničkih formi, počev od realizma, preko plenerizma, impresionizma, intimizma, sve do uticaja kubizma, konstruktivizma i naposletku apstraktne umetnosti. Izložba obuhvata izbor najreprezentativnijih radova iz umetnikove zaostavštine, a inicirana je činjenicom da je Gavrilović živeo i radio u zgradi na Kosančićevom vencu 19, gde se i danas nalazi Prodajna galerijaBeograd, te ujedno skreće pažnju šire i stručne javnosti na značajan broj umetnika koji su delovali na ovom prostoru.
(…)
Slobodan Gavrilović je poput većine slikara svoje generacije prošao kroz nekoliko stvaralačkih faza. Vaspitan na dobrim osnovama međuratne beogradske Umetničke škole, svoju likovnu poetiku je zasnovao na tradiciji beogradske kolorističke škole, što će bitno odrediti njegov dalji slikarski put. S druge strane, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da je Gavrilović pored Umetničke škole obilazio i velikog srpskog slikara Uroša Predića, koji mu je ukazao na osnovne vrednosti u slikarstvu, poput jasnoće, mere i sklada, što će bitno uticati na njegovo pravilno slikarsko formiranje. Predićeve pouke se danas jasni vide na brojnim Gavrilovićevim minijaturama portreta njegovih savremenika, slikanih u rasponu od nekoliko decenija, kao i na minijaturnim portretima porodične genealogije. Iskustva stečena u prvoj fazi stvaralaštva, Gavrilović će pak znatno obogatiti iskustvom u susretu sa pariskom umetničkom klimom sredine tridesetih godina prošlog veka. Brojne izložbe, susreti i poznanstva sa umetnicima, kubistički ženski aktovi koje je video u ateljeu Marsela Gromera, sve to je delovalao na mladog Gavrilovića snažno, sugestivno i podsticajno. Zato nije bilo slučajno što će po povratku u Beograd, pod uticajem modernog francuskog slikarstva, izvesti nekoliko nesvakidašnjih radova, vrednih pažnje, ali koja su, kako zbog samog autora, tako i zbog novonastalih ratnih okolnosti, nažalost ostala samo u pokušaju.
Petar Petrović, viši kustos Narodnog muzeja u Beogradu (iz predgovora kataloga)
