Fotografski projekat Dragoljuba Varajića (1943) za svoje osnovno polazište koristi motiv drveta sa njegovim antropološkim i simboličkim premisama. Autor godinama kontinuirano proučava bogatu tradiciju vezanu za drvo : njegovu kroz istoriju različitu obradu kao materiajla, ali i onu koja nalazi svoju funkcionalnu primenu u religijskim kultovima. U formalnom smislu autor traga za primerima asocijativne telesnosti drveta do detalja koji ukazuju na tragove njegovih izolovanih proto-magijskih značenja. Fotografije srednjih formata predstavljene su pojedinačno, i u nizovima različitih formacija poliptiha, celinama koji grade fotografski jezik asocijativne apstrakcije otvoren za nova metaforička i simbolička značenja.

(…)

U strukturi kore drveta, raznolikosti teksture, kao i u ,,razlivanju” godova, Dragoljub Varajić znalački pronalazi podsticaj za stvaranje duboko proosećanih stanja oblika koje ,,zaustavi” na fotografiji, da bi onda, praveći neku vrstu foto-instalacije, povezujući u jedan rad dve ili tri ovakve fotografije, ostvario preobražaj viđenog. Time umetnik daje jednu sasvim novu dimenenziju zatečenom prizoru – od preobražaja strukture kore drveta u akord izuzetne prefinjenosti lirskog ugođaja, preko praćenja ,,toka” tragova vremena na drvetu i njihovog prevođenja u jednu dinamičnu strukturu, do preobražaja ,,ožiljaka” drveta u veoma izražajan, skoro monumentalan prizor. Pored ,,zapisa” tragova vremena na kori drveta, u drugom segmentu ovog ciklusa radova umetnik, prateći zapise čoveka, odabira segmentu u kome kome reč ,,ART” napisana na kori stabla, u spoju sa prizorom ,,sunčevog sata” stvara jednu vrstu konceptualnog rada. Potpuno novu celinu, i po zamisli, i po postignutom izrazu, predstavljaju radovi u kojima osnovni motiv nije kora ali jeste detalj drveta – celina u kojoj umetnik jedan naizgled ,,neugledan” i nezanimljiv uobičajeni prizor, sjajnim odabirom kadra i uspostavljenim odnosom beline pozadine i ,,crteža” (slučajno zatečenih grančica u belini snega) ostvario vanredno tananu strukturu i suptilnost izraza

Rajka Bošković, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)