Najnoviji ciklus radova Žolta Kovača (1975) pod nazivom „Glupe slike“, predstavlja nastavak autorovog interesovanja za razradu modernističkih tema i njihovih antiretoričkih diskursa u vizuelnim umetnostima. Za podlogu amorfnih bojenih konfiguracija, koje amblematizuju priču o spontanom umetničkom gestu, a slikanu plohu proizvode u autističnu i samodovoljnu umetničku egzistenciju, umesto tradicionalnog platna, autor koristi aluminijumsku ploču zaokruženu u formu “tepsije“. Tako nastali objekti mogli bi biti nosioci ekskluzivnog površinskog zapisa, nemimetičke samodovoljne egzistencije ili naprotiv, „elokventni subjekti“ nove predmetne realnosti.

(…)

Ž(olt): Skoro krug nikad neće biti krug… (pauza) …onda pomislim da su ti skoro krugovi u tim šarenim bojama glupi…

B(oris): Tvoje istraživanje gluposti zapravo i dalje traje. Ovo što gledamo je presek dosadašnjeg istraživanja.

Ž: Da, tako je. To je neuhvatljivo. Kako da napraviš glupu sliku? A da je istovremeno kvalitetna?

B: To je kao da dosadu proglasiš kvalitetno provedenim vremenom.

Ž: Ali o tome se radi. Dosada jeste kvalitetno provedeno vreme. Ne pričam o trenucima u kojima nam je dosadno. Već o temeljnoj, dugotrajnoj dosadi. Vreme koje je lišeno obaveza, utisaka, potreba, prazno vreme… To je vreme u kom se svodimo na sebe, u kom je puko postojanje jedina čovekova aktivnost.

B: Zanimljivo je to što kažeš. Pogotovo kad se primeti da je dosada praktično anatemisana stvar. Donekle rehabilitovana u knjizi Filozofija dosade. Znaš, ispada da je kontrola dosade važan segment masovne kontrole. Ljudi se nasilno odvlače od dosade neprekidnim bombardovanjem informacijama…

Ž: Da. A glupost je sadržaj dosade, ona kvalitetno ispunjava vreme provedeno u dosadi.

B: Očigledno postoji jasna veza između glupog i dosadnog…

Ž: Možda je bolje reći dokolica nego dosada. Ta reč manje boli… Izlaganjem servisima za višak informacija, kao što je televizija, na primer, mi ubijamo vreme. Prepuštanjem dokolici mi ga praznimo. To vreme postaje važno… glupo i važno.

(transkript dela razgovora Borisa Mladenovića i Žolta Kovača , vođenog avgusta 2009. u Žoltovom ateljeu)