U seriji radova na papiru, nastajaloj poslednjih godina, Vladeta Živković (1949) koristi najrazličitije materijale za svoju crtačku intervenciju – suvi pastel, akvarel, tuš, mastilo, olovka i sepija. Nastali u neposrednoj opservaciji motiva i u širokim potezima, oni, međutim, ne predstavljaju konvencionalne kompozicije ograničene formatom ili zatvorenim simboličkim sklopom. Brižljivi analitički postupak u nastavku procesa docrtavanja, precrtavanja i transformacija prvobitnih tema, kao i njihovo postavljanje u slobodne rasporede na zidovima galerije, probijaju granice apstrahujućih pejzaža zadate crtačke podloge ka prostornom “all over-u” galerije.

(…)

Izvorni crtež se najlakše izvodi na manjem formatu. Hitrost izvođenja, podcrtavanje suštine, ulov u sliku crtačeve uobrazilje je uslov da se odgovori na stalne promene vizuma. Ako su crteži izvedeni na terenu izvorni, pokrenuti utiskom ili motivom, onda su po procesu reperkusije više ili manje preneseni, jel beleže i prikazuju samo neka svojstva izvornosti. Čak i samo stanje uočavanja , pobuđenosti, inspiracije podrazumeva izdvojene fakte, dakle prenesene ali izvorne. Na neki način kao da crtež već postoji u samoj nameri. Iz svojih izvornih pozicija crtež namigne crtaču. Ali ako se ne postigne očekivano, a crtež se sačuva i odloži u pretinac serije, izvornost se tada polako priprema za prenesene utiske. Istrajan crtač mora biti i odgovoran za svoje delo. Kada se listajući, posle nekog vremena ponovo susretne sa sa istim nemirom, procesi u koje ce ući mogu mu podariti nove privide. Ti prividi su preneseni. Udaljenost crtača od motiva podaruje slobodu za iskorake. Zato je korisno raditi na jednom problemu na vise načina, raznim sredstvima. Monohromna serija crteža kao povod za istarživanje boje i slično. Sakupljanje utisaka crtanjem, negovanje sećanja, namere, izvođenja u mislima, pripreme, neuspeli pokušaji, nezadovoljstvo, postaju građa za prenesene crteže i nova preoblikovanja izvornih.

Vladeta Živković ( iz predgovora kataloga)