Vladan Ljubinković (1951) diplomirao je, a potom i magistrirao slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1981. Aktivno izlaže od 1974 (Galerija FLU 1981, Dom kulture Studentski grad 1989, Savremena galerija centra za kulturu Pančevo 1994, Galerija SKC 2008, galerija Blok 2016 i mnoge druge). Profesor je u penziji Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Član je ULUS-a od 1976. i Društva za estetiku arhitekture i vizuelnih umetnosti Srbije od 2008.
Postavka u Prodajnoj galeriji „Beograd“ pripada ciklusu izložbi pod nazivom ,,Olovo i krv” u kojima Ljubinković ispituje mogućnosti transformacije značenja simbola u kontekstu suprotstavljanja lične ili kolektivne slobode, tlačenju i ropstvu. Američka zastava u tom svetlu postaje metafora prividne slobode i američkog sna koji u stvarnosti počiva na eksploataciji građana od strane korporativnih asocijacija i drugih izdanaka neoliberalnog kapitalizma. U vizuelnom smislu to podrazumeva ispitivanje dejstva plošnosti slike u odnosu na upotrebom različitih materijala izazvanu nestabilnost trodimenzionalnih objekata. Postupcima izmeštanja i inverzije prvobitnih simbola razvija se subverzivna igra kao manifestacija čežnje za realnom slobodom. Slike, ulja na platnu, objekti i skulpture kreiraju jedinstvenu ambijentalnu instalaciju u prostoru galerije.
(…)
Ljubinković svojim likovnim pitanjima zauzima jasan stav o odnosu na globalnu stvarnost koju svi osećamo, ali je različito doživljavamo. Tu toliko sveprisutnu zastavu bez koje i zakonski nije moguće snimiti ni jedan amerčki film, koja je svojevremeno bila simbol demokratije i slobode, Ljubinković preispituje. Strog je sudija, precizan analitičar. Na jednom od objekata-reljefa pomerajući zvezdice iz ležišta zadire u podtekst simbola i otkriva tamu. Skulptorski rešavajući samostalni objekat „Olova i krvi“ i postavljajući „zastavu“ na donji, maskirnim uzorkom obložen deo, govori o „slobodarskim“ misijama te zemlje na područjima bogatim rudnim i energetskim sirovinama.
Cinizam koji seže do sarkazma je likovnim rečnikom nedvosmisleno saopšten i ne može se sumnjati da umetnost Vladana Ljubinković gaji lažne nade. Post-liberalni kapitalizam čiju ranu otimačku fazu proživljava teren na kom autor živi i radi, oseća, sudi i presuđuje. I ne zaboravimo – kritika je u suštini težnja ka slobodi, i u krajnjem slučaju – delo slobodnih.
Savo Popović, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)
