U četvrtak 26. marta u 19 časova otvara se izložba
Vere Stanarčević
RAZGLEDNICE IZ NIGDINE
ili ja sam drvo i o tome zašto sam
26. mart – 9. april 2015.
U svom najnovijerm ciklusu Vera Stanarčević (1953) predstavlja radove od metala, svojevrsne zidne instalacije u kojima istražuje i istovremeno relativizuje uobičajne predstave o prirodi, svojstvima i mogućnostima gvožđa kao materijala. Novonastali objekti sastavljeni od metalnih isečaka struktuiranih u najrazličitije konstalacije proizvode efekte lakoće i postaju metafora za ne-prisustvo smisla u mnoštvu senzacija iz svakodnevice. Asocijativne forme viđenih ili imaginarnih fragmenata gradskih arhitektonskih spomenika, kao i kompleksne antropomorfne kompozicije u stanju besciljnog kretanja ili komešanja, posmatrača istovremeno i približavaju i udaljavaju od realnih prizora i mogućih situacija.
(…)
Na prvo (i drugo oko) to su ugodni mentalni gobleni, stvarnost ljubazno presložena u najboljem od svih svetova podesnom za nužni smeštaj (Srba Ignjatović).
Taj utisak pojačava zanatlijska umešnost da grubost pretopi u nežnost, da metalni isečci, pticoliki i čovekoliki, strukturirani u kolone, a one, opet, u stabilna jata, poprime karakter čipkastosti. Ishod je da, takva paučinasta mantra u metalu, dobrano poništava teška svojstva materijala iz koga niču. Deluju neverovatno lako, ali bez težnje da odlete, odlutaju u neizvesnu slobodu. Bezvoljnost nije njihova osobina (jer osobina, kao pojam, pripada pojedinačnosti), to je princip njihovog upornog kretanja u mestu, koji, pak, nedvosmisleno upućuje na podslikanu centrifugu komešanja smisla i ne-smisla, raspomamljenu sa one strane zida, sa tamne strane ogledala.
Nikola Šindik, vizuelni umetnik (iz predgovora kataloga)
