Izložba crteža Olje Ivanjicki (1931-2009) zamišljena je kao omaž umetnici koja je bila dugogodišnji bliski saradnik i prijatelj Prodajne galerije ,,Beograd”. Autor izložbe Zdravko Vučinić, sačinio je izbor od oko trideset radova u različitim tehnikama, koji su do sada bili retko izlagani, a neki od njih će po prvi put biti predstavljeni široj javnosti. Odabrani crteži pripadaju ranom i zrelom periodu njenog stvaralaštva, a u fokusu postavke su radovi iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, vremena u kome je Ivanjicki bila aktivan protagonista Mediale, jednog od najautentičnijih pokreta srpske posleratne umetnosti. Nastali kao pripremne skice, studije za određene kompozicije ili kao samostalne forme širokog tematskog repertoara, ovi radovi za umetnicu su bili pre svega intimni iskaz, a za stručnu javnost sakriveni trag jedinstvene stvaralačke energije koji otvara nove mogućnosti za buduća tumačenja i vrednovanja njenog bogatog opusa u celini.

Izložbu će otvoriti akademik Nikola Koka Janković

(…) Olja Ivanjicki je umela da opservira bilo koji podatak linijom, što znači, da je ta strana njene potencije prednjačila kao nezaobilazni fenomen u povodu bilo koje i kakve likovne poente. Zapravo, sve je počinjalo i okončavalo se kroz odgovarajuću promisao prvog izražajnog sredstva kojim se čovek počeo baviti. U njenom slučaju bez crteža se nije mogao zamisliti ni jedan ozbiljniji prenosilac ideje ili kvalifikativ u razgraničenju površina. Sa njim je sve počinjalo i završavalo se, svejedno da li je u pitanju slika, skulptura, ilustracija, model primenjene umetnosti ili bilo šta drugo čega se doticala. U tome je ponekad bilo izvesne improvizacije čvrsto utemeljene na jasnoj vizuelnoj zamisli koju je nadomeštala veštom artikulacijom, nastojeći da opstane u domenu vlastitog crtačkog umeća.

(…) Crtačka strast Olje Ivanjicki je njen imperativ, zasnovan na ličnom doživljaju ali i sopstvenom tumačenju životne zbilje. Ona je smatrala da delo treba da sačuva vitalnu autonomnost, da bude oformljeno od realnih činjenica i činilaca realnog sveta. Nije bežala od moguće poruke niti je napustila klasičnu formu delanja. Njena se umetnost, spram ukupnih odlika, smešta u kontekst razrešenja psiholoških, filozofskih, moralnih, političkih, i nadasve beskrajno “udaljenih” kosmičkih dilema kojima je savremeni svet opsednut.

Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)