Ciklus Propulzija tela Ivana Gračnera (1975) čine skulpture od metala i drveta minimalističkih formi u kojima autor nastavlja da istražuje specifičnu dinamiku odnosa elemenata suprotstavljanjem materijala različitih svojstava. Utopističko traganje za harmonijom u životu i delovanju pretočeno je u seriju radova čija se primarna geometrizovana forma transformiše u pulsirajuće fluidne manifestacije energetskih kretanja.
Ivan Gračner diplomirao je i magistrirao na vajarskom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu. Osim što redovno izlaže radove na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, realizovao je i niz radova u javnom prostoru.
(…)
Propulzija tela jeste traženje odgovora na večito pitanje da li su celina ili jedinstvo uopšte mogući. Propulzija, odnosno kretanje, guranje napred, za Gračnera predstavlja poziv na preispitivanje međusobnih odnosa mase i njenog okruženja, pritisaka i otpora koji u tom odnosu nastaju, odnosno aktivnih i pasivnih principa.
Minimalističke forme kroz koje Ivan prelama svet oko sebe, na prvom mestu predstavljaju njegov pokušaj da pronađe sklad i ravnotežu među sukobljenim elementima prirode, ali i samog čoveka. U njegovim radovima forma pulsira od mogućih napetosti, ali krajnji cilj Gračnerovih likovnih preispitivanja uvek je pronaći tačku balansa, mira, tačku u kojoj je sukob na trenutak zaustavljen, razrešen.
Ivan Gračner nam serijom Propulzija tela predstavlja svoja razmišljanja na temu pokreta i nemira, večite nestalnosti i tenzije koji karakterišu ljudsku sudbinu, ali njegovi odgovori su veoma kompleksni, ravnoteža je privremena, a celina uvek dovedena u pitanje. Ishod svih napora da se uspostavi sklad, samo je trenutak u kome nam deluje da je tako. Trenutak koji je Gračner zaustavio da bi smo ga bolje videli, u kome je večiti nemir stao da bi nam omogućio da očuvamo iluziju.
Jelena Nikolić Vanović, teoretičar umetnosti i medija (iz predgovora kataloga)
