Ana Knežević (1976) i Irena Lagator Pejović (1976) su umetnice koje u svom radu konsekventno sprovode ideje različitih prostornih istraživanja, bliskih graničnim postupcima u krilu evro-američke minimalne i konceptualne umetnosti prethodne generacije umetnika (Robert Irwin, Fred Sandback, Dan Flavin, Daniel Buren). Radovi ovih umetnica eksploatišu potencijal «imaginarnog» arhitektonske semantike i kreiraju prvenstveno pretpostavku za percepciju javnog prostora u njegovoj poetskoj i intelektualnoj dimenziji „iskustva mesta“. Zvuk svetla Ane Knežević i Living space [Prostor obitavanja] Irene Lagator Pejović su efemerne prostorne instalacije posebno konstruisane za dva odvojena krila Prodajne galerije „Beograd“.
(…)
U radovima nastalim u poslednje dve godine, Irene Lagator Pejović zaokružuje deo opusa koji učestvuje u brižljivom profilisanju jedinstvene optičko-taktilne senzacije našeg doživljaja prostora. Imaginarni habitati konstruisani su oko inicijalne ideje praga (arhitektonskih prolaza, koridora, otvora…) i koegzistiraju u diskretnim minimalističkim skretanjima u odnosu na zatečene planove i statuse prostora. Percepcija definisanih planova aksiomatske geometrije, usmeravanog kretanja ili sugerisanih navika inicijacije, posebnim oblikovnim postupkom, izmešteni su u nepobitno iskustvo prvobitne geometrije sa neograničenim mogućnostima skretanja perspektive, fragmentacije ritmova prolaza i anticipaciju dijahronijskih doživljaja u (in)habitaciji jednog prostora.

Ana Knežević u svom opusu sprovodi radikalnu denotaciju prostornih planova. Osovinu ovog rada kreira linija – projekcija laserskog snop svetla u zamračenom prostoru ili na prirodnom fonu noći. Iako funkcionišu kao pseudo-aksonometrijska projekcija prostornog tlocrta u odnosu na koji se interveniše, dinamička skretanja linijskih dijagrama funkcionišu kao ritmovi melodijskih interpunkcija nezavisnih od trasiranih ritmova tla i iskustva hoda. Novostvoreni ambijenti posetioca uvode u neponovljiva iskustva mesta življenog kao virtuelno sučeljavanje disparatnih prostornih ravni, neprekinuti proces približavanja njihovih materijalnih i imaterijalnih statusa i gotovo taktilno osećanje izvanvremenog obitavanja.

Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)