„Aleksandar Tomašević (1921 –1968) – Nezavršeni simboli iz ateljea na Kosančićevom vencu“

U PRODAJNOJ GALERIJI „BEOGRAD“
U četvrtak 28. septembra u 19 časova otvara se autorska izložba Ljubice Miljković
„Aleksandar Tomašević (1921 –1968) – Nezavršeni simboli iz ateljea na Kosančićevom vencu“
28. septembar – 16. oktobar 2017.

Prodajna galerija „Beograd“ već godinama upoznaje publiku sa umetničkim delima slikara i grafičara koja su nastajala u ateljeima na Kosančićevom vencu 19 u nekadašnjoj zgradi Instituta Državne štamparije. Ova zgrada je nakon Drugog svetskog rata dodeljena umetnicima i njihovoj umetnosti. Na ovaj način vrlo svesno i odgovorno u prvi plan stavljena je „nužnost pobede svega što stremi najplemenitijim ciljevima.“ (Ljubica Miljković)

Ove jeseni Prodajna galerija „Beograd“ predstavlja izložbu „Aleksandar Tomašević (1921 -1968) – Nezavršeni simboli iz ateljea na Kosančićevom vencu“, čiji je autor istoričarka umetnosti Ljubica Miljković. Izložbu će u četvrtak 28. septembra 2017. godine u 19 časova otvoriti Aleksandar Đurić.
Izbor nekih od najreprezentativnijih dela iz opusa Aleksandra Tomaševića koja su nastajala između 1954. i 1968. godine, a koja se danas nalaze u privatnim kolekcijama, biće predstavljen beogradskoj publici nakon dužeg vremena. Izloženih tridesetak slika rađenih u klasičnim tehnikama ulja i tempere na platnu/panelploči, kao i za Tomaševića karakterističnih reljefnih geometrijskih „slika-konstrukcija“ (Stojan Ćelić) nastala su u duhu poetike modernizma pedesetih i šezdesetih godina XX veka.
Na mrtvim prirodama Aleksandar Tomašević „pojačao je geometrizaciju forme, naglasio snažnu konturu, redukovao paletu i pokazao izvanredan osećaj za usaglašavanje svih detalja kompozicije“ (Lj. Miljković). Poslednjih godina života Tomašević se intenzivno bavio apstrakcijom i kako je P. Vasić pisao: „Tomašević je izgradio jednu originalnu viziju geometrijske apstrakcije, tako definisanu kao grosso modo, ali izvedenu iz domaćih motiva, tradicionalnih vrednosti oduhovljenih jednom novom vitalnošću.“ Svoje veliko iskustvo slikara restauratora preneo je na slike-konstrukcije gde je celu podlogu pokrivao mozaičkom tehnikom teseliranja. Usklađenim modulima obrađenih dasaka, kaneliranih kvadrata, trouglova ili rombova gradio je ritmove geometrijskih elemenata. „Težio je maternjoj melodiji i dosezanju univerzalnog i apsoluta. Znao je da monohromne trouglove, horizontalne paralelne linije i strelice sa tkanina vešto pretvara u vizuelne činjenice i znake samosvojne leksike.“ (Lj. Miljković)

„Rano je shvatio značaj tradicije, ali i potrebu da sačuva besmrtnost simbola i iskreno odrazi sebe i svoje doba, čak i da najavi ono što stiže. Zato je njegov opus jedinstven po spoju starog i novog, ličnog i univerzalnog.
U vreme dominacije apstrakcije i enformela, skoncentrisao se na bezoblično i slikarsku materiju. Ipak uporedo je nastavio da gradi osobene kompozicije čije su bitne komponente elegantno pojednostavljeni, vrlo astetski sažeti i oplemenjeni segmenti posuda, ornamenata, fasada manastirskih crkvi i fresaka ili nečeg drugog što takođe ima i estetsku i simboličnu vrednost“, navodi Ljubica Miljković u teksta kataloga.

Aleksandar Tomašević (Soko Banja 1921 – Beograd 1968) osnovnu i srednju školu pohađao je u Kosovskoj Mitrovici, Skoplju i Beogradu, gde je 1942. godine završio Umetničku školu Mladena Josića. Od 1944. radi kao učitelj u jednom selu na Kopaoniku, odakle odlazi u Ibarski partizanski odred. Akademiju za likovne umetnosti u Beogradu upisuje 1947. i jedan semestar 1949. godine provodi u Ecole nationale supeieure de beaux arts u Parizu, u ateljeu za fresku profesora Docus de la Haille. Akademiju završava 1952. godine i zapošljava se kao slikar konzervator u Saveznom institutu za zaštitu spomenika kulture. Tokom 1952. i 1953. godine specijalizira konzervaciju slika u Luvru, a 1955. u Kraljevskom institutu za zaštitu kulturnog nasleđa u Brislu. Prvu samostalnu izložbu imao je 1952. godine kada je postao i član grupe „Samostalni“, a član „Decembarske grupe“ je od njenog osnivanja. Radi na konzervaciji i restauraciji slika i na otkrivanju, prezentaciji i konzervaciji fresaka u mnogim crkvama i manastirima. Za docenta Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu izabran je 1962. godine, a ubrzo je postao i vanredni profesor za predmet Monumentalno slikarstvo, gde je ostao do smrti.