Jelena Krivokapić (prateći tekst izložbe)

Bliske ideji pop arta, printovi Šejme Prodanović (1981) pod nazivom „Prostor i figure“ ilustruju apologetiku svakodnevice na planu zaokruženih anegdotskih priča i njenih bizarnih zapleta. Umetnica povezuje tradicionalne slikarske tehnike (kolaž, akril, crtež) sa postupcima reciklaže i aplikacije efemernih materijala (katalozi, novine, ambalaža…). Ovako komponova površina predmet je nove digitalne obrade kao završnog koncepta slike. Tematske veze između likova, najčešće subjekata mas medijskih protokola, sugerišu ’oniričnu atmosferu prostora i ogledalo unutrašnjeg duhovnog sveta njenih aktera’.

Ciklus Milice Rakić (1972) ’Zovem se Crvena’ zamišljen je kao jedinstvena ambijentalna instalacija sastavljena od fotografija, projekcije ikoničko-tekstualnih slika-poruka i ručno izrađenih komada ženske odeće. Instalacija funkcioniše i kao pseudo-total dizajn povezan preovlađujućom crvenom bojom. Korišćenjem postojećih slikovnih i tekstualnih uzoraka, kao i specifičnom obradom predmeta, elemenata preuzetih iz inventara svakodnevice, umetnica kreira ’novu sintezu struktura značenja zasnovanu na interpretaciji prošlosti, zaslepljenosti ideologijom ili poslušnosti autoritetu’.

U radu obe umetnice pratimo linije dominantnih narativa socio-kulturnog okruženja koje su odabranim postupkom transponovane u nove priče o statusu umetničkih egzistencija i specifične govore njenih ženskih predstavnika.