Zoran Graovac (1965) predstaviće najnoviji ciklus radova na ručno rađenom papiru, realizovanih posebnom tehnikom oslikavanja obojenom papirnom pulpom. Umetnik se, na ovaj način, izmešta iz dosadašnjeg prosedea i slikanja akrilikom na platnu, ne napuštajući svoja izvorna istraživanja u duhu analitičkog slikarstva i razradu ideje pejzažnog fragmenta. Intuitivno osećanje za psihološka dejstva i arhetipsko, prostore skrivenog plastičkog poretka i emanaciju boje, čini ga jednim od naših najautentičnijih slikara kolorista.

(…)
„Dok sam pravio papire u boji, primetio sam da je bojena papirna pulpa imala privlačnost same boje kojom se moglo slikati. U tom, već obojenom obliku, pulpa se mogla nanositi na papir, a mogao se od nje graditi i sam papir, koji je na taj način, i sam postajao slika.“

(…)
„Voda kao osnovni medijum za izradu papira, u ovom slučaju slike, svojom prirodom udahnjuje život i lepotu, razlivajući valerski ili komplementarno različito obojena vlakna na njihovo jedinstveno i neponovljivo mesto. Lepota detalja na papirnoj slici podseća na lepotu pojedinačne kocke kamena u mozaiku, neponovljiva i lepa sama po sebi ili, na onaj jedinstven potez četkicom.“

Zoran Graovac (iz predgovora kataloga)