Ovom izložbom galerija ‘Beograd’ obeležava 100-godišnjicu rođenja Pavla Vasića (1907-2003). Slikar, istoričar umetnosti, likovni kritičar, dugogodišnji profesor Fakulteta Primenjenih i brojnih akademija umetnosti u zemlji, Pavle Vasić nesumljivo je jedan od najplodnijih i najkreativnijih srpskih stvaralaca i pedagoga 20.veka. Izložba će predstaviti deo obimnog opusa – slike, crteže i akvarele, kao i reprezentativni deo dokumentarne građe – spisi i brojne objavljene publikacije Pavla Vasića.

Ljubica Miljković, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)

Izložba povodom jubileja Pavla Vasića ne upućuje nas samo na slikarstvo, nego na istoriju umetnosti, kritiku i pedagogiju, jer nema ozbiljnijeg proučavanja stvaralaštva brojnih autora i pojedinih grana istorije umetnosti bez njegovih monografija, knjiga i, često, pionirskih studija koje su krčile puteve novim saznanjima, kao ni bez njegovih udžbenika, dragocenih priručnika i poučnika. (…) Iako je po opredeljenju i osećanju prvenstveno bio slikar, od početka pedesetih posvetio se nauci, kritici i vaspitanju mladih naraštaja kao redovni profesor na današnjem Fakultetu primenjenih umetnosti.
(…)
Zainteresovan za figurativno slikarstvo i za čoveka uopšte, verovao je da artizam nije dovoljan da iskaže sve ono što klasično delo podrazumeva, počevši od njegovih intelektualnih, ikonografskih i dokumentarnih vrednosti. (…) Pavle Vasić od samog početka ispoljava želju da u umetnosti bude svojevrstan hroničar, da beleži motive povezane sa istorijom, jednako kao ljude iz svog okruženja, vojnike ili ličnosti iz romana, sve što je na njega ostavilo snažan uticaj. (…) Promišljenje svakog elementa kompozicije i strogo kontrolisane emocije, spajaju ga u jednom periodu sa kolorističkim realizmom. Sredinom četrdesetih, u skladu sa zahtevima umetnosti tog doba, na kratko se posvećuje društveno angažovanim temama, što je primereno njegovim humanističkim nazorima. Krajem četvrte decenije spontano učestvuje u stvaranju poetsko realističke osećajnosti, a dela nastala posle 1945. po izvođačkoj sigurnosti i odmerenom iskazivanju pogleda na život, bliža su poetskom i svojevrsnom akademskom, nego socijalističkom realizmu.